Zašto baš ovu knjigu čitam po ko zna koji put? – „Kletva Kainova“ Aleksandar Tešić

Postoje naslovi koji u našim bibliotekama ne skupljaju prašinu, ali ne zato što su stalno u rukama, već zato što ih tretiramo sa nekom vrstom strahopoštovanja. Na mom počasnom mestu stoji „Kletva Kainova“ Aleksandra Tešića. To je knjiga koju otvaram polako, čuvajući je kao najvredniju tajnu, svesna da svaki put kada zakoračim u njene redove, izlazim iz njih sa drugačijim pogledom na svet oko sebe.

"Zašto je čitam ponovo? Zar ne znam šta će se desiti?“ Znam. Ali kod Tešića se ne vraćam samo zbog radnje. Vraćam se zbog osećaja, zbog jeze koja je toliko stvarna i zbog neverovatnog, mračnog sveta koji je stvorio na samom početku.

Putovanje u srce istorijske strave

„Kletva Kainova“ nije epska fantazija o vitezovima; to je istorijski horor triler koji nas vodi u najmračniji period našeg 18. veka. Svet je u previranju: Habzburška monarhija podiže sanitarni kordon od kuge, ali se na južnim granicama pojavljuje pošast strašnija od bilo koje bolesti – magia posthuma, epidemija vampirizma.

U ovoj knjizi, ne pratimo pojedinačnog epskog junaka koji zamahuje mačem. Pratimo kolektivni strah i hrabrost, autentične istorijske izveštaje vojnih lekara i očajničku borbu običnog naroda protiv nemrtvih. Junaci ove priče su oni koji su morali da se suoče sa stvorenjima iz sopstvenih košmara, vođeni svedočanstvima koja su se prenosila sa kolena na koleno.

Tešić nas uvodi u svet gde se nauka 18. veka suočava sa prastarim, paganskim silama koje se bude u našim selima.

Zašto se iznova vraćam Tešićevim redovima?

Postoji nekoliko razloga zašto mi ova prva knjiga iznova „ne da mira“:

• Jeza koja se oseti pod kožom: Tešić piše tako slikovito da gotovo možete osetiti miris vlage u grobnicama, hladnoću noći i truli zadah nemrtvih stvorenja. On ne opisuje scenu – on vas uvlači u nju, u sam centar zbivanja.
• Apsolutna autentičnost: Ono što me najviše fascinira jeste Tešićevo istraživanje. Likovi su istorijske ličnosti, lokacije su stvarne, a izveštaji o epidemiji vampirizma na Balkanu iz tog vremena su zasnovani na arhivskoj građi. To čini stravu neverovatno bliskom i stvarnom.
• Demistifikacija mita: Zaboravite holivudske vampire. U „Kletvi Kainovoj“ svedočimo pravoj, surovoj slovenskoj predstavi o upiru – stvorenju koje donosi bolest i smrt, a ne romantičnu besmrtnost.
• Snaga lika: Vukmanov cinizam i njegova unutrašnja snaga su sidro ove priče. On stoji između nas i mraka, a to je perspektiva koja mi pri svakom čitanju otkrije nešto novo o ljudskoj prirodi.

Više od žanrovske književnosti

Ovo nije samo žanrovska literatura. To je podsetnik na to koliko mraka jedan čovek može da podnese, a da ne postane deo njega. Ponovo otvaram prvu stranicu jer mi je potreban taj susret sa Vukmanom – onim koji zna kako se preživljava u tami.

Tražim one poznate trnce u kičmi i potvrdu da je naša istorija strašnija, bogatija i fascinantnija nego što smo ikada mogli da zamislimo.

A koja je to knjiga kojoj se vi uvek vraćate kada vam je potrebna doza čiste, istorijske strave?