Crno zlato jutra

Postoji nešto magično u tim prvim trenucima dana. Probudim se polako, negde izmedju sna i jave. Još ne otvaram oči do kraja- telo mi zna put. Noga pronalazi papuče, ruka se proteže prema zidu, koraci me vode pravo u kuhinju. A onda, dolazi ona- prva jutarnja kafa. To nije samo napitak, već ritual, mala ceremonija koja označava početak novog dana. Za mene je ona pravo "crno zlato" jutra.

Ne razmišljam o obavezama i ne proveravam telefon. Prva misao je pokret. Prst na dugmetu mašine za kafu. Klik. Čuje se tiho brujanje. Od samog mirisa sveže mlevenih zrna koji se širi kuhinjom, srce počinje da kuca brže. Napolju je još polumrak, onaj trenutak kad grad još šapuće umesto da priča. Nije ni noć, nije ni dan- kao da imam nekoliko minuta samo za sebe.

Kada kafa kapne u šoljicu, uzimam je obema rukama, kao da hvatam nešto krhko. Prvi gutljaj je uvek poseban. Toplota koja se širi telom, gorčina koja budi nepce i onaj prepoznatljiv ukus koji nam briše ostatke sna i širom otvara oči. Tek onda počinju da se javljaju misli, obaveze, dan koji me čeka.

Neki je piju crnu, snažnu, bez kompromisa. Drugi dodaju mleko, stvarajući kremastu mekoću. Treći uživaju u slatkim notama. Bez obzira na afinitete, prva jutarnja kafa je duboko lično iskustvo. Ona odražava naš karakter, naše raspoloženje, naš način da se suočimo sa novim danom.

"Crno zlato jutra" nije samo poštapalica. Ono simbolizuje dragocenost tog prvog napitka, njegovu moć da nas probudi, inspiriše i pripremi za sve što dolazi. To je mala investicija u naš dan, trenutak luksuza koji sebi svakodnevno priuštimo. I dok ispijam poslednje gutljaje, osećam se spremno. Svet može da počne. Ja sam budna, fokusirana i puna energije – zahvaljujući mom crnom zlatu jutra.