Boli me mozak. Znam, znam, apsurdno je. Mozak nema nervne završetke, ali sigurna sam da nisam jedina koja je bar jednom u životu izustila baš tu rečenicu: "Boli me mozak!" Ne zbog migrene ili napetosti, već zbog nečeg mnogo dubljeg, nečeg što se tiče našeg unutrašnjeg sveta.
Zapravo, mislim da ta rečenica najbolje opisuje ono stanje kada vam je glava puna. Kada se toliko toga dešava u vama, u vašim mislima, da osećate fizički pritisak, neku vrstu preopterećenja. To je stanje kada preterano razmišljamo o svemu i svačemu. Kada nam se roje misli koje ne možemo da zaustavimo, da analiziramo svaki detalj.
Živimo u eri digitalnog cunamija, gde nas društvene mreže zapljuskuju sadržajem brzinom svetlosti. Sedim tako, listam po Instagramu, gledam video za videom... U jednom trenutku se smejem naglas, a nekoliko trenutaka kasnije, nešto sasvim drugačije. Priča koja mi natera suze na oči. Smeh pa plač. Sad se setih jednih reči iz detinjstva: "Kako se lepo smeješ, a posle ćeš plakati."
Ludi voz emocija. Zamka u koju svaki put upadnemo. Gde je granica? Zašto nastavljamo svaki dan da pravimo iste greške? Stvaramo unutrašnji haos koji ne ostane večno u nama. Nekad ga prenesemo na druge osobe iz okruženja. Složićemo se da je preterano razmišljanje tihi neprijatelj. Zbog njega smo zarobljeni u prošlim dogadjajima ili u zamišljenim budućim scenarijima. Upravo sve to nas sprečava da budemo prisutni u sadašnjem trenutku.
Mislim da je došlo vreme da usporimo. Da se odvojimo od digitalne buke i dozvolimo našim mislima da se smire. Jer na kraju dana, naš unutrašnji mir je važniji od bilo kog trenda na društvenim mrežama.
Da li ste se ikada osetili ovako? Kako ste se vi borili sa ovom situacijom?
Add comment
Comments