Kažu da reči imaju moć. Da mogu da uteše, ohrabre i promene dan.
Ali postoje neke koje imaju još veću snagu — one koje izgovaramo najiskrenije.
Za mene su to četiri jednostavne reči: Volim te najviše na svetu.
Ni jedno veče nije prošlo, a da ih nisam izgovorila svom detetu. Baš nijedno. Nekada ih kažem dok me gleda svojim krupnim, radoznalim očima. Nekada dok se smeje, dok se vrpolji, dok pokušava da odloži spavanje za još pet minuta zagrljaja. A nekada — dok već uveliko spava.
Da, ona već spava. Diše mirno, trepavice joj prave male senke na obrazima, a ruke su joj sklupčane oko njenog srculena. I neko bi možda rekao: “Pa ne čuje te.” Ali meni to nije važno. Ljubav se govori i kada je tišina najdublja.
Moram da ih kažem.
To je moj mali ritual. Kao zatvaranje knjige na kraju dana. Kao tačka na svaku brigu, svaku suzu, svaku sitnu raspravu oko obuvanja cipela ili pranja zuba. Te reči sve poravnaju, sve oproste, sve zagrle.
Verujem da me u snovima čuje.
Verujem da se tada, negde između jave i sna, još više ususka uz mene. Da joj se osmeh jedva primetno razlije po licu. Da se oseća sigurno, voljeno, zaštićeno. Jer deca možda ne pamte svaku igračku koju su dobila, svaku haljinicu, svaku šetnju. Ali pamte osećaj. Pamte toplinu. Pamte sigurnost.
A ja želim da njena sećanja budu obojena tom sigurnošću.
U svetu koji ume da bude bučan, brz i ponekad surov, želim da zna da postoji jedno mesto koje je zauvek njeno. Jedno srce koje kuca za nju bezuslovno. Jedan glas koji će, makar šapatom, svake noći ponavljati isto:
Volim te najviše na svetu.
Možda će jednog dana porasti i prestati da želi da je pokrivam pred spavanje. Možda će zatvarati vrata svoje sobe i želeti malo više tišine i malo manje mojih pitanja. Možda će joj te reči delovati podrazumevano.
Ali ja ih neću prestati govoriti.
Jer dok god imam priliku da ih izgovorim, govoriću ih. U tišini sobe. U polumraku hodnika. U šapatu koji klizi preko njenog čela dok joj sklanjam kosu s lica.
I ako me ikada bude pitala zašto to radim, reći ću joj istinu:
Zato što je ljubav najlepša kada se govori.
Zato što dete treba da zna i oseti.
Zato što nijedno srce ne može biti previše voljeno.
I zato što je, od svih čuda na ovom svetu, ona moje najveće.
Volim te najviše na svetu. Uvek.
Add comment
Comments