Ima neko među vama ko ovaj tekst ne mora da čita, već zna o čemu se radi čim pročita naslov. objasniću vam, bar onoliko koliko je to moguće. Da li imate nekoga ko vas je uvek u stopu pratio dok ste bili mali? Nekoga ko vam opljačka ormar? Nekoga ko će vam uzeti i poslednji par belih čarapa? Čestitam, verovatno imate sestru.
To je ta osoba sa kojom prođete kroz različite stadijume. Sestra. Ta reč u sebi krije čitav univerzum emocija, od bezgranične ljubavi i tepanja jedna drugoj "sunce moje, srećo moja", do "izlazi iz moje sobe". Da bi ste bolje shvatili kroz kakve sam muke prošla sa svojom sestrom, pokušaću da opišem jednu od bezbroj situacija. Pa kaže...
Jednog lepog dana... šalim se. Skratićemo priču. Kao student nisam tako često dolazila kući, obično kad mama obeća da će praviti ćufte. E sad, ne znam da li ih je baš taj vikend pravila, ali znam ovo- nikad se nisam tako smejala od nervoze kao tad. Došla sam kući umorna, a sestra je bila, hvala Bogu, u školi. Kad je došla, malo smo popričale pa sam otišla na spavanje. Ona mi samo dobaci "ne`š spavati" i to bi bilo to. Bar sam ja tako mislila. Kao lavica koja iz zasede vreba svoj plen, tako je moja progoniteljka čekala da se ušuškam u krevet. Otvaraju se vrata i čujem: "E... je l` spavaš?"
Rekoh joj da spavam i da se skloni, ali ne. Provukla se kao miš kroz vrata i sela na krevet. Nije prihvatala ne kao odgovor. Terala sam je, molila da izađe iz sobe, ali jok. Napast ostaje napast. Na kraju, od nervoze svakako nisam mogla spavati pa smo ostale do kasno u noć budne i raspredale priču u nedogled.
Verujte, iako sam poželela da je prodam cirkusu zbog svih onih puta kada me je iznervirala ili unervozila, znam da je moja sestra jedna od najvažnijih osoba u mom životu. Dakle, ako imate sestru, zagrlite je (ali pazite da vam usput ne ukrade majicu). Ona je dar- malo luda, ponekad dosadna, ali uvek tu za vas. Jer sve te smešne situacije iza kojih stoji, to su uspomene koje ćete čuvati do kraja života.
Add comment
Comments